Teatar maloga trajekta

UTO, 18.03.2014. u 23:07
POGLEDA 1783

Jugo ka da miša i okriće, stara se škovacera ginga po kanalu i trese; kako dizelaši vibriraju tako vibrira sve po šanku, boce u drvenin stalažama, grijalice šta rade samo liti, čaše u kalupima, slike po pašamanima i stolovi zavidani za pod - sve trese, sve prosvjeduje. Na passareli more zaliva špring smotan priko moji kašeta sa šljivovicon. Prođe lito a švabama nisan proda pola. Jebeš takve goste iza koji ostane toliko alkohola. U salonu samo svit šta mu je potriba po ovon jugu za Supetar, policjoti šta čitadu foje naopako i picigamorti - umra je stari pitur iz sela, mučidu i stisli se, bit će mal sprovod ka i manča. Na šanku samo oni maćani iz Vindije šta mu se uvik prospe koja kašeta jogurt oli mlika, a moji iz makine ga ne mogu ni vidit - „mliko, ko to pije mliko za Gospu blaženu?“

Na drugoj bandi uz fileštrin stisla se Lepa uz Smoju; Smoje zamišljeno gleda more kako zaliva caklo. Nima mi Šarka, biće mu škodi more pa je osta u Feđe . Kafu je Stric popija još u manovri a foje je smota u boršin. Nije mi ga drago vidit, štuf je i jebe ga se šta je meni dosadno i šta neman pametnija posla.

Motajen mu na konjak i grijen njegovu čašu, taknit je ne smi niko jer me straj da bi je mogli razbit a to bi ubilo moj profesionalni ugled i prežencu, stavjan mu na pijatić a ovi, kako brod trese, biži i skače po stolu. Vidin da mu je ćikopelnica puna, a Lepa ne grinta pa me začudilo a onda san se sitija - sakrija san „Feral“ jerbo je na naslovnici Lepa isprid vrata u dvor, na vratima crnin slovin piše četnik; četnik čovik koji je ovi grad proslavija, Ajduka diga u zvizde a Dalmaciju na kartu svita. Lepa mi je rekla da to nju ne obada, ali da su Viktor i Heni to tili objavit da udare plesku svakome poštenome čoviku u gradu, ako ih još uopće ima. Smoje ništa ne govori, gleda u more šta se pini i puši.

Za Smoju, dragi moji prijatelji, vi sigurno mislite da je bija čovik revolucionar, da bi zna stat na šank i svoje stavove branit ka šta brane ovi livi i desni. Smoje je bija tih i plašljiv čovik, ribar koji je volija mir i svoje udice, promišljanja i, baren koliko ja znan, izija bi ka tić. Moj kogo bi svaki dan doša sa tripican (krvi ti Isukrstove tripice na ovako more) oli sa lešadon; Smoje bi uzeja malo da ga ne naidi i žmul vina, a to šta je pisa o sebi ka o prajcu koji samo gleda šta će poist, to morate bit iz Splita da bi takvu batudu mogli razumit .
Danas san, evo, nakon devetnaest godin uliza u taj stari trajekt i pun tuge sija na to misto di još na stolu stoje urizani punti jedne davne partije briškule; kroz fileštrin isto sivo nebo i isto zeleno more kuva ispod njega a meni se srce stislo. Šta se to prominilo sve ove godine? Šta je to moj grad učinija da staron farabutu kaže – „oprosti šta smo te ugrizli tako za srce?“ Šta smo mi zapravo - iste ovce šta muču i šta žive svoje živote i puštaju da se neki Viktori i neki Miljenko boridu za ono šta isto misle, ma ne moredu nikad reć na glas? Šta to i koji vrag živi u nama da nikad nismo pogledali sebe u ogledalo i rekli sami sebi da smo pizde i mali ljudi sa malin životima u jednon gradu punon veliki ljudi koji nisu pristali da budu mali niti su to znali bit?

A jugo miša i ka da okriće. Ćutin u kostima da se minja vrime; vrime ima svoje stađune i minja se po njima, ma ljudi nikad, ljudi se minjaju samo po potribi.

Autor teksta: Ivo Anić

Jedna Smojina izvrsna minijatura kako bi se u Splitu reklo "pila naopako"


Comments


Brodarica NET je web sjedište koje na jednom
mjestu okuplja lokalnu grupu pouzdanih i kvalitetnih poduzetnika i pojedinaca s kojima će članovi i posjetitelji moći ostvariti interaktivnu komunikaciju.



Copyright 2013 brodarica.net
Brodarica.net nije odgovorna za sadržaj eksternih web stranica.
Oglašavajte kod nas O brodarici.net Kontakt Uvjeti korištenja Privatnost podataka